Imaš problem dečko
“Ti, dečko, imaš problem!”
Mislim da sam ovu rečenicu čuo barem milion puta do sada. Uvek je izgovaraju oni koji se grčevito drže jedne životne linije i ne odstupaju od nje ni milimetar. U žaru rasprave, kada ih pobijem argumentima, dobijem ovaj vokalni kroše. Imam problem. Pazi molim te.
U stvari, jeste, istina je, imam problem. Imam problem sa jebenim zatucanim ljudima i jebenim inertnim društvom koje funkcioniše kao neka jebena društvena firma sedamdesetih godina. Tada su svi sedeli po firmama, jeli govna po ceo bogovetni dan i primali platu a na letovanja i zimovanja su išli po smešnim, presmešnim cenama i plaćali na šesto miliona rata. Odgovornost, šta je to beše?
Danas bi svi hteli da funkcionišu tako. Da od države dobiju sve a da svoju odgovornost prema toj istoj državi nemaju. Da ih boli ćošak.
Na vlasti su uvek neke spodobe i to je skroz normalno, treba biti spodoba da bi se to sve svarilo. Normalan čovek se nikad neće baviti politikom, to je za spodobe. Kompleksaše, profitere i gamad. Sa jakim stomakom. Koji može da primi i obradi gomiletine hrane o trošku građana. A čim su tu, odma im je kurac mnogo veći pa se usuđuju da njime obrađuju izblajhane devojčurke iz raznih ispizdina koje ih ne bi ni pogledale da nisu spodobe. I njihove albume plaćaju parama poreskih obveznika. I sise. A odgovornost, šta to beše?
I onda kad pljujem i serem po svima njima i kad objašnjavam zatucanoj stoci zbog čega tako mislim i šta je suština spodobizma kompleksaške gamadi, ja imam problem. I neka! Ko vas jebe, stoko zatucana, nek vas i dalje kara ko stigne a ja ću biti onaj sa problemom!!!
Čestitamo!
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.